za Blog

Milan Stojiljković je ostvario san mnogih koji žele da otpočnu ili nastave svoj život na tlu Norveške. Godinu dana je proveo u malom selu u Zapadnoj Norveškoj volontirajući preko programa EVS – Evropski volonterski servis. Milan je pre nekoliko godina pohađao kurseve norveškog u našoj školi pa smo želeli da nam prenese svoje iskustvo sa jezikom i načinom života u Norveškoj. Pitali smo Milana o svemu, a on nam je preneo svoje lično iskustvo.

Nastavak:

Šta bi savetovao ljudima koji uče norveški jezik kod nas o proceduri odlaska gore? Tvoj slučaj je malo drugačiji.

Meni je bilo lako jer sam preko EVS programa dobio sva potrebna dokumenta  – gde ću stanovati, šta ću raditi, opis aktivnosti, o organizaciji ili preduzeću koje te prima. Nakon aplikacije, ambasadi je trebalo oko mesec dana da odgovori, pa sam kasnio na program. Na početku sam celu proceduru gledao sa strahom, ali ko jednom prođe nije komplikovano. Ukoliko imate 80% norme u struci vezano za obrazovanje, smeštaj u Norveškoj i ono što ćete raditi ne postoji problem za odlazak.

To znači da neko ko želi da nađe posao u Norveškoj to treba da učini odavde i da dobije neku vrstu garancije od poslodavca.

To je najbolji process. Međutim, što se tiče zaposlenja, u Norveškoj je mnogo bitna preporuka, prvenstveno od nekog Norvežanina ili norveške institucije. Teže je iz Srbije dobiti posao u Norveškoj, ali postoje i takvi slučajevi za koje ja znam. To se naravno desilo posle višegodišnjeg učenja jezika i traženja posla. Jezik je baza svega. Za većinu pozicija u Norveškoj engleski nije kroistan i po mom mišeljenju je obavezan B1 nivo norveškog. Iz mog iskustva za odlazak nije potreban neki od testova, naravno kasnije da, ali u početku nema potrebe.

lično iskustvo milan

Lično iskustvo: život u Srbiji vs život u Norveškoj?

Na blogu koji sam vodio tokom boravka tamo sam delio neka iskustva, ali ne sva. Nas je bilo petoro volontera u tom selu, a ponekad smo imali utisak da smo u selu Velikog brata 🙂 Razlog za to je što su skeptični po pitanju stranaca jer ima puno azilanata. Meni je bilo potrebno 2 meseca da dokažem da sam ja došao tu da volontiram i da im pomažem. Nakon dva meseca sam rešio da organizujem srpsko veče, da im pokažem našu hranu, muziku, sportiste i dam neko osnovno znanje, jer stariji ljudi znaju za Jugoslaviju, a mlađe generacije ne znaju gde je Srbija.

S obzirom na to da sam bio u malom selu, imao sam prilike da upoznam Norvežane. Za godinu dana iskustva moj zaključak je da su dosta zatvoreni. Ne mogu da kažem da imam prijatelje otuda, osim drugih volontera. Nisu baš otvoreni za druženje. Tada sam uspeo da sagledam šta je u našoj kulturi super, šta je loše, a kako je u njihovoj. Ja sam se trudio da napravim miks i stvorim ‘treću kulturu’.

lično iskustvo milan

Milanovo lično iskustvo: mnoge stvari su mi drugi svet

Uprkos mojoj želji da se prilagodim i adaptiram mnoge stvari su mi drugi svet, kao što je to verovatno i slučaj sa njima. Evo jednog primera. Jednog dana sam celo prepodne radio sa jednim kolegom sa posla, komunicirali smo i sarađivali, a kada smo se popodne sreli u selu on mi se nije javio.. U početku sam to shvatao vrlo lično. Takođe na poslu svako sebi kuva kafu, ako smo prijatelji, dogovaramo se nedelju dana unapred oko vremena kada ćemo da se vidimo.

Problem su mi bili i vremenski uslovi, jer je oko 300 dana kiša. U mom delu je bilo oblačno, 6 meseci dana, 6 meseci sumraka – preko leta je u ponoć dan, a zimi je u 3 popodne mrak. Kafić radi preko dana za ručak ili piće, dok su vikendom žurke i opijanja. Nema muzike. Za sve postoje pravila koja su drugačija od naših i zbog toga i sistem funkcioniše idealno. Ja sam tamo naučio da cenim kad neko kaže da, ali i da kažem ne, što je jedna od najvećih pouka koju sam doneo ovde. Ni od koga nisam dobijao pritisak ukoliko bih izričito rekao da nešto ne mogu niti su bila potrebna objašnjenja.

Tamo je po meni milina da se radi u tom sistemu, ali ne i u ambijentu. Moj je zaključak da su oni depresivni iznutra, ali su spolja zaštićeni i uljuljkani jer sve funkcioniše. Dok je kod nas spolja veliko nezadovoljstvo, stres na sve strane, ali smo iznutra ispunjeni i srećni – evo mi smo se sada prvi put videli, a pričam ti sve ovo J Ja sam odlučio da ipak moj život bude unutrašnje zadovoljstvo. Ovakav stav je potpuno individualan.

lično iskustvo milan

Šta bi poručio ljudima koji planiraju da se presele u Norvešku?

Ukoliko mogu da se prilagode na način života gore onda je to prava zemlja za njih. Moraju da budu spremni na to da neće imati puno prilika da pričaju tj. vežbaju norveški jezik. Ko voli prirodu, pecanje, skijanje, fjordove neće imati problema da se uklopi. Zavisi dosta i od mesta. U Oslu je drugačija situacija, jer tamo se može pronaći po nešto za svačiji ukus. Ipak, najvažnije je istaći da je ovo moje lično iskustvo, a o njemu možete da pročitate i na mom blogu.

Intervjuisani: Milan Stojiljković

Intervju radila: Aleksandra Cvetković

Fotografije: Facebook i Milanov blog

Ostavite komentar

UNESITE KLJUČNU REČ I PRITISNITE 'ENTER' ZA PRETRAGU